Сад се Инглиш прави Енглез

Чарлс Инглиш, амбасадор Сједињених Америчких Држава у Босни и Херцеговини, одмах по ступању на дужност, поцео је да држи политичке лекције.
Прва на удару нашла се "непослушна" Република Српска чије руководство не да своју аутономност у складу са Дејтонским споразумом. Посебно што иритира Инглиша јесте све интензивнија економска сарадња Бањалуке са Москвом. Зато Амерички амбасадор не крије страх Вашингтона од продора руског капитала у Републику Српску, па у свакој прилици ту чињеницу користи за осуду "недемократског" понашања српског ентитета.

И док Мирослав Лајчак, међународни посредник у Босни и Херцеговини, дестабилизује дејтонску државу по налогу Вашингтона, Амерички амбасадор у БиХ Чарлс Инглиш ради из другог плана на поткопавању Републике Српске. Иначе, овај Амерички дипломата био је на разним функцијама у служби. Шефовао је на месту директора за координацију политике у Бироу за међународну трговину наркотицима и спровођење закона Стејт Дипартмента, од 1995. до 1998. године. Његове припреме за амбасадорско место у БиХ почеле су још када је био заменик Америчког амбасадора у Хрватској. У то време је цесто одлазио у Сарајево код Америчког амбасадора Томаса Милера. Ту је "брифован" од веома искусног Милера који је, иначе, припремао босански терен за Америчку доминацију са циљем да се "Срби уведу у ред". Зато и не изненађује што Инглиш очигледно влада приликама у Босни и Херцеговини.

По свему судећи Инглиш је и одлучан да у складу са својим претходно стеченим увидом у ситуацију ефикасно и делује, и то без увијања. У емисији ФТВ-а "60 минута" поручио је отворено онима који ''опструишу рад'' међународног посредника Лајцака да ће свака одлука о блокирању државних институција бити сматрана провокацијом, те да је било каква конфронтација са високим представником уједно и конфронтација са Сједињеним Државама!

Инглишов став показује да ни Вашингтон ни Брисел више не желе да губе време, на, како наводе, "празну националистичку реторику'' и пресипање из шупљег у празно, који су БиХ довели на праг изолације. Сада више нема разговарања, бескрајних састанчења уз ''ждрање и локање о трошку странаца". - Ко не буде био добар и ко се не договори - Инглиш је прецизан - сносиће озбиљне последице." Ипак сам оптимиста", каже самоуверено Амерички "Бог и батина'', амбасадор Инглиш.

Овакво његово иступање само потврђује: господар је у властитој кући! Задњу реч у БиХ очигледно имају странци - било да је реч о свађи или квазидоговору.

Америчко отимање ингеренција Републици Српској у БиХ и фактичко поништавање Дејтонског споразума је потез предострожности Вашингтона према непослушности Милорада Додика. Он није пристао на Америчке уцене, а још горе по Вашингтон, окренуо се Русији као економском стратешком партнеру. И док су Американци шуровали са политичким и економским круговима из Муслиманско-хрватске федерације, како би обезбедили потпуну политичку и економску контролу БиХ, Милорад Додик је крену на економско јачање Републике Српске преко Руса који нису постављали никакве политичке ултиматуме.

С обзиром на обновљиви енергетски потенцијал, питање енергетике је веома важно, посебно у контексту регионалне сарадње, јер је БиХ једна од земаља потписница Атинског меморандума. Реч је о Меморандум о разумевању о регионалном тржишту енергије у Југоисточној Европи и његовом интегрисању у унутрашње тржиште енергије Европске заједнице
.
''Атински меморандум 2003'' потписали су 8.12.2003. године у Атини представници Албаније, БиХ, Бугарске, Хрватске, Румуније, Турске, тада Државне заједнице Србије и Црне Горе, Македоније, УМК-а за Косово, Европске заједнице, те Грчка, Италија и Аустрија, као политички учесници процеса, као и специјални координатор Пакта за стабилност као спонзор, и Мађарска, Молдавија и Словенија као посматрачи.
Инвестирање у одрживе енергетске изворе унапређује енергетску ефикасност, те подстиче коришћење обновљивих извора енергије. Иако постоје велики извозни потенцијали за хидро и термалну енергију, ограничења су у лимитираним капацитетима, малом учешћу приватног сектора и великим ризицима. На основу успостављања Енергетске заједнице за југоисточну Европу отворена је могућност интегрисања БиХ и Републике Српске у енергетско тржиште Уније, без обзира на фазу у процесу стабилизације и придруживања у којој се налази. Све ово указује да је енергетски потенцијал БиХ значајан, као и приходи који ће остваривати.

Развој регионалне енергетске ситуације на Балкану указује да је Москва остварила примат у окружењу БиХ, и да преко Додика улази у Републику Српску, а самим тим у БиХ. Вероватно је и из тих разлога Амерички амбасадор у БиХ Чарлс Инглиш, по инструкцијама из Вашингтона, кренуо у кампању како би спречио руски енергетски и финансијски продор. У последњих неколико месеци Америчка амбасада у Сарајеву је организовала четири симпозијума, посвећена енергетским ресурсима и безбедности у енергетици, са посебним освртом на ресурсе у Босни и Херцеговини. Американци су један од симпозијума организовали и у сарадњи са Центром "Џорџ Маршал". На тај начин Американци су покушали да лобирају у своју корист, када су у питању енергетски ресурси у БиХ.

Поред тога, Инглиш је кренуо и отворену кампању против Додика и Републике Српске преко медија у БиХ. Новински текст под насловом "Скидање круне последњем српском цару" у листу "Слободна Босна" број 571, кроз који се кабинет Милорада Додика одсликава и упоређује са кабинетом руског председника Владимира Путина, са намером да се Путин у БиХ представи ка претња. И начин иступања амбасадора Инглиша у медијима БиХ указује на нервозу Вашингтона уласком руског капитала у Републику Српску.

Настојања Инглиша су политички разумљива, јер је БиХ, па самим тим и Република Српска, Америчка интересна зона на Балкану, како у политичком, тако и у економском смислу. О томе говоре и Амерички планови у инвестирање инфраструктуре у БиХ.
Американци су планирали да са босанском фирмом "Босмал" уду у разне послове. иначе, иза фирме "Босмал" стоје Харис Силајџић и малезијски капитал. О томе говоре и сусрети представника "Босмала" са Американцима. Тако су се у Њујорку у фебруару 2005. године срели Ричард Холбрук, један од твораца Дејтона, тада заменик директора њујоршке банке Персеус и извршни директор фирме "Босмал" Един Шабановић. Тада је Холбрук подржао пројекте "Босмала" и обавезао се да ће да обезбеди финансије за изградњу аутопута на коридору 5Ц. Након овог договора Холбрук је послао писмо подршке фирми "Босмал" у којем је истакао значај пројекта 5Ц, с намером да финансијски у пројекту учествују и фирме из Сједињених Држава.

Средином маја 2006. године Един Шабановић се срео у Америци са Хилари Клинтон. Тада је Хилари обавестила Шабановића да је лично била на састанку, на којем је генерал Весли Кларк одлучио да се укључи у пројекат 5Ц, са жељом ревитализације економије у БиХ. По свему судећи генерал Кларк, бивши командант НАТО-а, заинтересован је да, у партнерству с "Босмалом", води конзорцијум приватних инвеститора, који би финансирао пројекат изградње аутопута на коридору 5Ц.
С друге стране, Руска компанија "Њефте Газинкор", преузела је власништво и управљање Нафтном индустријом Републике Српске и то Рафинеријом Брод, Рафинеријом уља Модрича и "Петрола" из Бањалуке.

Вероватно је и да због тог договора, однедавно инвеститори на Бањалучкој берзи купују акције банке ИЕФК а.д. Бањалука, која је власништво Источноевропске финансијске корпорације (ИЕФК) из Русије. иначе, ИЕФК је холдинг корпорација која обједињује осам руских комерцијалних банака које опслужују више од 50.000 правних и неколико милиона физичких лица. Са укупно 228 организационих јединица на територији европског дела Русије и активом од преко две милијарде евра, убраја се међу 40 највећих банкарских институција у тој земљи. Банка у Бањалуци је прва њихова пословница на простору југоисточне Европе.

Александар Гителсон, председник Управе ИЕФК са седиштем у Санкт Петербургу, наводи да њихова банка у Бањалуци има за циљ повезивање привреде Републике Српске и Русије, наводећи и могућност подршке инвестиционих пројеката који се спроводе у овом ентитету. Он очекује да ће се банка, и поред јаке конкуренције са Запада, успешно позиционирати на тржишту РС, предвиђајући месечни промет од 50 до 100 милиона евра. ИЕФК це у наредне две године отворити 15 експозитура на простору Републике Српске, док за сада нема у плану ширење на подручје Федерације.

Упорност Милорада Додика и Републике Српске у одржавање Дејтонског споразума утицала су да Инглиш ублажи свој став: - Мислим да ће високи представник доносити своје одлуке избалансирано, а увек с намером да оне помогну бољем функционисању БиХ.